Lipidni status: šta obuhvata, da li se ide natašte i šta znači nalaz

Šta meri lipidni status

Lipidni status meri četiri stvari: ukupni holesterol, LDL holesterol, HDL holesterol i trigliceride. LDL se najčešće ne meri nego izračunava Fridvaldovom formulom iz ostala tri reda, a srpski nacionalni vodič upozorava da ta formula ne važi kada su trigliceridi iznad 4,5 mmol/L.

Srpski nalazi tome dodaju i odnose, izračunate iz istog uzorka. „Faktor rizika“ je odnos ukupnog i HDL holesterola, a „faktor“ ili „indeks ateroskleroze“ odnos LDL i HDL holesterola. To nisu dodatne analize, nego deljenje brojeva koji su već na papiru.

Tri kolone na srpskom nalazu

Mnogi srpski nalazi lipidnog statusa ne daju jedan interval, nego tri kolone. Tako ih je predložio nacionalni vodič iz 2011: masnoće nemaju „normalnu“ vrednost izvedenu iz proseka stanovništva, nego vrednosti koje su poželjne, one uz granično povišen rizik i one uz visok rizik za prevremenu aterosklerozu. Vodič traži i napomenu da za ljude sa bolešću srca, šećernom bolešću ili metaboličkim sindromom važe stroži kriterijumi.

Red koji je cilj, a ne granica

Ukupni holesterol, HDL i trigliceridi se čitaju prema kolonama. LDL holesterol se u lečenju čita prema cilju, a cilj zavisi od vašeg kardiovaskularnog rizika, koji lekar procenjuje iz godina, pola, pušenja, krvnog pritiska i holesterola.

Zato dve osobe mogu imati isti LDL, jedna označen, druga ne, i oba nalaza mogu biti tačna. Neko ko je preležao infarkt i neko bez ijednog faktora rizika mere se prema različitim ciljevima, koje postavlja lekar, a ne aparat.

Ti ciljevi se u praksi teško postižu. U srpskoj studiji bolesnika praćenih tri godine posle infarkta, ciljni LDL dostiglo je samo 19% bolesnika bez dijabetesa i 3% sa dijabetesom. Ako vaš nalaz pokazuje kolonu „poželjno“, to je podrazumevana vrednost laboratorije, a ne nužno vaš cilj.

Da li se za lipidni status ide natašte?

U Srbiji, uglavnom da. Nacionalni vodič preporučuje da poslednji obrok bude 12 do 14 sati pre vađenja, a laboratorije za lipidni status traže 12 sati bez hrane i izbegavanje jakog fizičkog napora dan pre. Sledite uputstvo svoje laboratorije, jer se vaš nalaz čita pod pretpostavkom da ste ga poštovali.

Evropske stručne asocijacije su 2016. zauzele drugačiji stav i preporučile lipidni status bez gladovanja kao pravilo. Razlog je veličina razlike: posle običnog obroka najveće prosečne promene su oko +0,3 mmol/L za trigliceride i −0,2 mmol/L za ukupni i LDL holesterol, dok se HDL i lipoprotein(a) ne menjaju. Vrednosti uzete natašte i posle obroka jednako dobro predviđaju bolest srca.

Gladovanje se, po tom konsenzusu, ponovo razmatra kada trigliceridi bez gladovanja pređu 5 mmol/L. Ako ste slučajno doručkovali, recite to pre vađenja: lekar će znati da li vam treba novo vađenje na prazan stomak.

Kako se redovi povezuju

Trigliceridi su red na koji najviše utiče ono što ste radili juče: obrok ih podiže, a podiže ih i alkohol prethodne večeri. Jedan povišen triglicerid na uzorku posle obroka retko je nalaz kakvim izgleda.

HDL se menja sporo i obrok ga ne remeti. To je i red na kome se vidi pušenje: u studiji koja je ljude grupisala po tome koliko puše, pušači su imali viši ukupni holesterol, trigliceride i LDL, a niži HDL, sa najizraženijim obrascem kod teških pušača.

Non-HDL holesterol, odštampan na nekim nalazima, je ukupni holesterol minus HDL: obuhvata sav holesterol koji nose čestice koje se mogu taložiti u zidovima arterija. Evropski konsenzus predlaže da se vrednost bez gladovanja od 3,9 mmol/L ili više označi.

Zašto se oznake razlikuju od nalaza do nalaza

Oznaka pored reda lipidnog statusa zavisi od granice koju je laboratorija izabrala, a ne od jedne opšte „normale“. Srpski vodič daje kolone iz tabele iznad; evropski konsenzus predlaže da se uzorci bez gladovanja označe kod triglicerida od 2,0 mmol/L ili više, ukupnog holesterola od 5,0 ili više, LDL od 3,0 ili više i HDL od 1,0 ili manje. Druge laboratorije štampaju druge brojeve, pa isti rezultat može imati oznaku na jednom nalazu, a na drugom ne.

Te granice opisuju poželjan nivo u populaciji, a ne dijagnozu. Isti konsenzus naglašava da LDL iznad 4,9 mmol/L može biti znak nasledne povišene vrednosti holesterola, i zato porodična istorija spada u razgovor.

Kada se zabrinuti zbog lipidnog statusa

Nekoliko brojeva je važno sami za sebe, kakav god da je ostatak vašeg rizika. Oni zaslužuju direktan razgovor sa izabranim lekarom, a ne čekanje sledećeg redovnog pregleda.

Šta lipidni status ne govori

Ne meri stanje vaših arterija. Meri supstance koje godinama doprinose tom stanju. Jedan nalaz je jedna tačka na liniji koja postaje informativna tek kada ih imate nekoliko.

I ne govori ništa o ostatku vašeg rizika za srce: krvni pritisak, pušenje, dijabetes, porodična istorija i godine nose težinu koju nijedan red masnoća ne može da pokaže, i upravo je zato cilj za LDL lični. Nije retko pitanje: u istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. povišene masnoće u krvi navelo je 11,5% odraslih, otprilike svaki deveti.

Koliko često proveravati holesterol

Srpski nacionalni vodič preporučuje da se ukupni holesterol kod svih odraslih starijih od 20 godina odredi bar jednom u pet godina, a kao prvi test predlaže ceo lipidni status. Kod osoba sa povišenim rizikom (visok pritisak, rana bolest srca u porodici, više faktora rizika) lipidni status se ponavlja posle tri meseca, pa posle godinu dana, a kod onih bez simptoma, ali sa visokim rizikom, bar jednom godišnje. Ako se lečite, ritam određuje lekar, a ista laboratorija olakšava praćenje promene.