Biohemija krvi: šta spada u biohemijske analize i šta one pokazuju

Nema jedne „biohemije“: četiri male grupe

U Srbiji „biohemija“ nije unapred određen paket kao američki metabolički panel od četrnaest redova. Izabrani lekar na uputu označava redove jedan po jedan, a privatne laboratorije ih slažu u pakete. Laboratorije pod biohemijom navode glukozu, ureu i kreatinin, elektrolite (natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum), bilirubin, enzime jetre (ALT, AST, GGT, alkalnu fosfatazu, LDH), masnoće i gvožđe. Sve se meri iz istog uzorka seruma.

Ti redovi nisu nezavisne presude, i čitanje po grupama nije samo uredna navika: to je jedini način da brojevi nešto znače. Kreatinin se čita uz ureu. Albumin uz ukupne proteine. Kalcijum uz albumin, jer veliki deo kalcijuma u krvi putuje vezan za njega, pa nizak albumin spušta broj kalcijuma, a da sa vašim kalcijumom ništa nije u redu.

Alkalna fosfataza radi kao ekipa za održavanje koju dele kosti i jetra, pa povišena vrednost sama ne kaže koja od njih ima posla. To je još jedan razlog da se redovi jetrenih proba čitaju zajedno.

Primeri u tabeli su iz jedne beogradske laboratorije; granice na vašem nalazu mogu biti drugačije, i za vas važe one.

Biohemija i krvna slika nisu ista analiza

Biohemija se često meša sa krvnom slikom, jer se obično vade zajedno. Odgovaraju na nepovezana pitanja: krvna slika broji ćelije, a biohemija meri supstance rastvorene u tečnom delu krvi.

Ako je na vašem nalazu manje redova nego kod nekog drugog, ništa nije zaboravljeno: traženo je nešto drugo.

Glukoza, i zašto se dolazi natašte

Za biohemiju se dolazi ujutru posle noćnog gladovanja od 8 do 12 sati, i glukoza je razlog: to je red koji obrok odmah pomera, dok su elektroliti i jetreni redovi mnogo manje osetljivi na hranu. Sledite uputstvo svoje laboratorije, jer se vaša glukoza čita pod pretpostavkom da ste ga poštovali.

Kada je uzorak zaista uzet natašte, znači posle najmanje 8 sati bez kalorijskog obroka, srpski nacionalni vodič za dijabetes glikemiju od 6,1 do 6,9 mmol/L naziva oštećenom glikemijom našte, a 7,0 mmol/L ili više dijabetesom. Jedna visoka vrednost nije dijagnoza: merenje se ponavlja drugog dana. Glukoza izvađena posle doručka ne može se čitati prema tim granicama.

Jedna sitnica sa srpskog nalaza: mnoge laboratorije gornju granicu glukoze pišu na 6,1 mmol/L, pa 5,9 ne dobija oznaku. Isti vodič navodi da američko udruženje za dijabetes već od 5,6 mmol/L govori o povećanom riziku. Neoznačena vrednost blizu gornje granice zato vredi pitanja lekaru ako imate i druge faktore rizika.

Kalijum je red koji najčešće greši

Kalijuma u crvenim krvnim zrncima ima oko trideset puta više nego u plazmi oko njih. Kada se nekoliko tih ćelija ošteti bilo gde između vaše ruke i aparata, kalijum u epruveti raste, a vama se ništa nije desilo. Laboratorije to prate indeksom hemolize, a studija koja je proverila dvadeset šest biohemijskih analiza potvrdila je da hemoliza podiže kalijum, uz AST, LDH, bilirubin i gvožđe, dok glukozu i ALT spušta.

Uzroci su mehanički i sasvim obični: poveska ostavljena predugo, pesnica koja se steže i pumpa tokom vađenja, tanka igla, protresena epruveta, uzorak koji kasno stigne na centrifugu. Evropska preporuka za vađenje krvi direktno se bavi nekima od njih: poveska se skida čim krv krene, a pumpanje pesnicom treba izbegavati.

Zato kalijum malo iznad granice na inače običnom nalazu ima dosadno prvo objašnjenje, a uobičajen sledeći korak je novo vađenje, ne lečenje.

Nizak natrijum je često lek

Blago snižen natrijum je jedno od najčešćih odstupanja na rutinskoj biohemiji, a kod ljudi koji se leče od visokog pritiska objašnjenje je često na njihovom receptu. U kohorti od 2.613 odraslih kojima je tek uvedena terapija za hipertenziju, među onima koji su ostali na tiazidnom diuretiku približno tri od deset imalo je natrijum od 130 mmol/L ili niže.

To nije razlog da se tableta prekine. Razlog je da se broj čita uz spisak lekova, a ne sam za sebe, i da o daljem koraku odluči lekar koji je lek propisao.

Ista logika važi za ceo nalaz. Mnogi od ovih redova se pomeraju sa lekovima koje pijete, sa onim što ste popili i sa tim koliko ste sedeli pre nego što je igla ušla u venu.

eGFR je procena, ne merenje

eGFR odštampan ispod kreatinina nikada nije izmeren. Izračunava se iz kreatinina, godina i pola pomoću jednačine, i nosi nesigurnost jednačine.

Ta jednačina je nedavno promenjena, i to je važno kada poredite nalaze. Američka radna grupa nefrologa preporučila je 2021. da laboratorije pređu na CKD-EPI jednačinu bez promenljive „rasa“ i da se cistatin C češće koristi za potvrdu procene kod ljudi sa rizikom za bolest bubrega.

Praktična posledica: eGFR sa starijeg nalaza ne mora biti direktno uporediv sa novim, a jedna vrednost ispod praga traži ponavljanje, ne zaključak.

Zašto bi biohemija odstupala?

Desetak redova, od kojih svaki ima interval koji ostavlja otprilike 1 od 20 zdravih ljudi van njega, čine oznaku negde sasvim običnom. Korisna pitanja su da li se slažu partneri iz iste grupe, koliko je vrednost van granica i šta se još dešavalo: lekovi, šta ste jeli ili pili, kako je uzorak uzet.

Zato je uobičajen sledeći korak za jedno izdvojeno, blago odstupanje ponavljanje, a ne lečenje. Ispituje se rezultat koji ostane van granica na čistom drugom uzorku, ili više redova iste grupe koji se pomeraju zajedno, a vaš lekar ga čita uz vašu istoriju bolesti i lekove.