Da li sme da se puši pre vađenja krvi, i šta cigarete menjaju u nalazu?

Kratak odgovor

Ne dok ste natašte, a ni neposredno pre bilo kog vađenja. Laboratorije u Srbiji to pišu jasno: Beo-lab, Poliklinika Human i Pokrajinski zavod za sport traže najmanje sat vremena bez cigarete, HealthLab iz Niša najmanje 2 sata, a Spectra Medica i AdeaLab traže da se ujutru pre vađenja ne puši. Cigareta spada u ono što se izbegava za vreme gladovanja pre vađenja krvi.

Važnija je stvar koju niko ne pominje. Ako redovno pušite, nekoliko vrednosti na vašem nalazu već je više nego kod nepušača, i to nije greška. Jedna cigareta jutros manje je važna od onoga što su godine pušenja već učinile vašoj polaznoj vrednosti.

Mogu li da zapalim 2 sata pre vađenja krvi?

Zavisi od laboratorije i od toga da li je analiza natašte. Za neke laboratorije sat vremena je granica, za HealthLab dva sata, a za druge celo jutro. Zato je uputstvo vaše laboratorije ono koje treba poštovati.

Razlog za oprez nije to što jedna cigareta kvari krvnu sliku. Stručnjaci za laboratorijsku medicinu navode i trenutno i dugotrajno pušenje među činiocima koji menjaju stanje organizma oko obroka, a uzorak natašte treba da pokaže vašu polaznu vrednost, ne vašu poslednju cigaretu.

Elektronske cigarete, grejani duvan i nikotinske kesice

Većina uputstava pominje cigarete, a malo govori o elektronskim cigaretama, grejanom duvanu ili nikotinskim kesicama. Oprezno tumačenje je da se dok ste natašte ponašate isto, jer im je nikotin zajednički sa cigaretom, i da pitate laboratoriju ako je analiza nešto posebno.

U Srbiji je 2019. elektronske cigarete koristilo 3,3% stanovnika, a grejane duvanske proizvode 0,7%. Ako ih koristite redovno, recite to zajedno sa pušenjem, iz istog razloga: to je kontekst za onoga ko čita rezultat.

Šta redovno pušenje radi krvnoj slici

To je deo koji iznenadi ljude kada čitaju svoj nalaz. Poređenjem zdravih pušača i nepušača, istraživanja nalaze merljivo više leukocita, viši hemoglobin, viši hematokrit i veći srednji volumen eritrocita kod pušača.

Efekat raste sa brojem cigareta. Kada su pušači podeljeni prema tome koliko puše, oni koji puše najviše imali su više crvenih i belih krvnih zrnaca, uz poseban porast neutrofila, i nepovoljniji lipidni status: viši ukupni holesterol, trigliceride i LDL, uz niži HDL.

Na krajnjem slučaju, jedna američka hematološka klinika pratila je 40 odraslih kod kojih je trajno povišen broj leukocita pripisan pušenju, pošto su drugi uzroci isključeni. Gotovo svi su imali povišene neutrofile, često i druge vrste belih krvnih zrnaca.

Pušač tako može dobiti povišene leukocite na nalazu bez ikakve infekcije. Oznaka je tačna; uzbuna možda nije. Vaš lekar taj red čita znajući da pušite, ili bi trebalo da zna.

Koliko se puši u Srbiji

Prema Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2019, duvanske proizvode svakodnevno ili povremeno koristi 31,9% stanovnika starijih od 15 godina. Svakodnevno puši 27,1%, a 15,8% puši 20 i više cigareta dnevno.

To znači da je u Srbiji svaki četvrti odrasli stanovnik svakodnevni pušač. Pri čitanju sopstvenog nalaza vredi to imati na umu, i reći lekaru koliko pušite.

Da li pušenje utiče na HbA1c?

Malo, da. U zbirnoj analizi oko 35.000 odraslih bez poznatog dijabetesa, pušači su imali HbA1c za 0,10 procentnih poena viši od onih koji nikad nisu pušili, dok im se šećer natašte nije razlikovao, a šećer dva sata posle napitka sa glukozom bio je niži.

Za jednu osobu razlika je mala, ali je blizu dijagnostičkih granica. Autori napominju da ona menja verovatnoću da se pušaču postavi dijagnoza dijabetesa, u zavisnosti od toga koja se analiza koristi. Ako vam je HbA1c granični, a pušite, recite to lekaru.

Može li lekar iz rutinskih analiza da vidi da pušite?

Ne direktno. Nijedan red standardne krvne slike ili biohemije ne meri nikotin; to se radi samo kada je takva analiza posebno tražena.

Ali pušenje ostavlja tragove na redovima koji se mere: više leukocita, viši hemoglobin, lipidni status pomeren na lošu stranu. Zato pomaže da kažete da pušite, i otprilike koliko. To nije priznanje; to je kontekst koji menja kako se neki red čita.

Isto važi kada sami čitate nalaz. Referentne vrednosti su izvedene iz zdravih dobrovoljaca, a čak i tada oko 1 zdrava osoba od 20 bude izvan njih. Oznaka na leukocitima pušača je poređenje sa ljudima koji uglavnom nisu radili ono što vi radite.

Posle prestanka: koliko brzo se brojevi menjaju

Nekoliko ovih vrednosti vraća se tokom nedelja i meseci, ne dana. U pomenutoj kliničkoj seriji broj leukocita je pao posle smanjenja ili prestanka pušenja, u proseku (medijana) posle 8 nedelja, a raspon je bio od 2 do 49 nedelja.

U američkom istraživanju koje je pratilo pušače kroz pokušaj ostavljanja, oni koji ni posle godinu dana nisu pušili imali su manje leukocita od onih koji su nastavili, iako su malo dobili na težini.

To takođe znači da nema koristi od dva dana bez cigareta da bi nalaz izgledao bolje. Jutro vađenja vredi poštovati; dva dana nisu strategija. Ako analiza prati vaš napredak, poredite je sa svojim prethodnim nalazom, ne sa odštampanim referentnim opsegom.